Ja sam s kolegom otišao na zimski uspon na Tursku goru, kroz Turski žleb. Snijega dolje malo, gore ga ima dosta napuhanog, opasnost od plazova je povećana.
U žlebu je puhao jak vjetar pa je bilo dosta ledeno, izlaz smo penjali s dva cepina jer mjestimice vire stijene i ima leda.
Do vrha Turske gore nema većih problema jedino naleti jakog vjetra koji te guraju s grebena.
Najzanimljivije je bilo to što je s nama u ranu zoru krenuo jedan pas, poslije sam saznao da je to nekakav Bernski planinski pas ili nešto slično, nisam zapamtio, uglavnom liči na bernardinca, koji nas je pratio čitavu turu gore i poslije do doma i natrag dolje do auta.
Gore je išao po našim stopinkama i sve do vrha Turske gora, jedino je imao problema kad se trebalo spuštati kroz gornji dio žleba. Tu je stao i počeo cviliti jer mu se sklizalo dolje. Jedno dvadesetak minuta sam ga na strmini nagovarao i konačno je krenuo sa mnom tako da dok sam ja natraške otpenjavao opet s dva cepina on mi je bio tik iza mene, tj ispred face i tako se štopao da ne odleti dolje (valjda mu je to bilo psihološki lakše). I tako se spustio najgori dio sa mnom dolje.
Poslije se nije odvajao od mene. A u domu smo poslije saznali da je taj pas (inače legenda doma na Okrešlju, zove se Benđa) bio na više vrhova nego puno planinara :-)
Budem poslije stavio koju fotku psa iako osim vrha nisam nigdje slikao jer je bilo prehladno a drugi fotic nam se zamrznuo.