Dio prvi
Eto da se i ja pridružim ekipi putopisaca i našvrljam par rečenica o proteklom vikendu...nadam se ne pre-dosadnih ;)
Kako me već duže vrijeme proganjaju visoka brda, a negdje se početi mora, izbor je pao na Triglav. I sve se nekak poklopilo baš za ovaj vikend, otkazano ronjenje i velika rupa u rasporedu...čak i relativno "povoljna" prognoza(hvala Turbo!). Naravno, od preliminarnih dogovora ništa, jedan jazo polomio noge na motoru, drugi shvatio dogovor uz pivicu kao zajebanciju, treći se i ne sjeća razgovora i tak sve pomalo..ostadoh sam sa željom...matičari penjači već sve podogovarali i mislim si, isprika na rječniku, ko ga j..., odoh sam...
I tako bi i bilo da me u petak popodne ne posjeti kolega bajker, kojem onomad nešto pomogoh, i malo pomalo kroz pričicu, kud ćeš za vikend i to, pita miki može li samnom..znam, momak na mjestu, zajebant, kolko tolko u kondi (jebiga revizor)...reko može...zlobnicima (prepoznat će se): naravno da mi je pala na pamet buduća zajebancija na temu brokeback mountain;))
Sitne probleme tipa di je Triglav, kojom stazom ići, kak se do tam dođe iz ZG riješio mi stari dobri net: http://www.hribi.net/izlet/konec_ceste_na_pokljuki_triglav_cez_kredarico/1/1/132.
I tako, petak navečer šoping- pršut,sir,konzerve tune, pašteta,iso sport itd.. i slaganje stvari...vječna nedoumica...šta uzet, a da ne teglim ko sivonja pedes kila uzbrdo...kontempliram...sredina sedmog, ne trebam niš specijalno...najgore što nas može zadesit vjetar, neka kišica kratkotrajna...i tak,spakiram klopu,cugu,jednu rezervnu helly majicu dugih rukava, tanki flis i najdraži milletov windstopper, kapu, maramu, full-face masku, tikku, fotić, vreću za spavanje, karimat ( novi,na napuhavanje,s rasprodaje u mercatoru),ručnik i četkicu za zube (ostala netaknuta)...premećem po rukama windstop rukavice,duge gaće,padobranske očale...smijem se sam sebi...da me neko vidi sa svim tim đangulijama na sebi reko bi pogle jazavca...ostavim doma sve... da ne spominjem rezervne hlače i čarape...iskusnom planinaru takve stvari ne trebaju...pa vrućina je...ionak se ide u kratkim hlačama i sandalama do polazišta...na startu oblačenje i to je to...jedino promijenim majicu kad se oznoji....kaj sad...i tak je već vrijeme za u krpe..
Ujutro dizanje u 5, mrljanje po frižideru, osnovna higijena...ćenifa broj jedan, pa dva na pas mater...trpanje stvari u auto, pokupio Saleta..jazo prekaljeni planinar...sljemenski...cak 6 tura...na faksu.... samterice, niske merrelke,gore trenirka nepoznatog irskog kluba..pretpostavljam nogometnog...kričavo zelena...i zimska jakna debela...i ruksak...skoro mi suze krenule...al ajde...jebeš ga...boj ne bije svijetlo oružje....krenuli...
Bembura stara,na plin...troši ko autobus...stali natankat na Gradni prije granice..kao usput...i banana, kaj bi imali plina u subotu ujutro?...opet suza u oku..niš,toči malo skupe 95-ice da ne pregori lampica...do tam imamo,a kasnije ćemo već nekako..vinjeta je već apšisala na šajbi od prije točno 6 mjeseci i šverca motorističkih gluposti..bar nešto...
Putem klasika,autoput,pa malo radovi, pa autoput,pa ga nema,pa opet ima, i mic po mic...skrenuli sve fino po uputama, cesta skroz ok...pred kraj na makadam,kroz šumu, do kraja ceste...to je valjda to...bar po slikama...
Kiša cebura...gore oblačno..onak...čmrljavo na pol...09.15...niš, imamo vremena, čekamo da stane...Sale vadi kišnu navlaku za ruksak...padne odmah i meni na pamet slična iz mercatora...prokleti kir-janja ne dade 6 banki...kao, i tak imam pederski ruksak, pa ću kupit skupa s novim...jazavac...
Čmrljaona u autu skoro do pol 12...dok nije stalo cmoljit...fala nebesima...uprtili se i krenuli...sve po šalabahteru...pol sata laganog hoda uz potok kroz šumu do Konjščice..a tamo usred livade-pašnjaka, drvena koliba-sirarna....neko odmorište za planinare..kaj ja znam...sve okolo puno krava, ovaca...ukrašeno balegama, smrdi za popizdit...većinu puta preko livade smo pazili na mine...nakon 10ak minuta prvi uspon...pa ravnica...ulazak u nacionalni park...prvi snijeg...staza se zatim relativno strmo penje do Studorskog prevala, odakle puca stvarno prekrasan pogled na Bohinj i okolicu...tak bar karta veli...krećemo prema Vodnikovom domu...šetnjica...malo gore,malo dole..sve u svemu lagano...do doma smo stigli oko 14.30...odmor i meza...napunili bočice vodom da nadomjestimo putem polokano;)...taman se lagano spremili kadli eto stare prijeteljice odozgora...sitno rominjanje tek da razbije monotoniju...nema više čekanja, plan je da odemo do gore još danas, spustimo se u dom, pa ujutro opet...vozi miško..veli šalić dve čuke do Kredarice..tabanaj...svakim korakom naprijed, kiša ko da je pojačavala, što i nije bilo baš tak bitno, jerbo smo bili mokri ko miševi već nakon 20min...osim Saletovog ruksaka;)...tu su sad malo žešći usponi...nailazimo na štengice u stijenama, sajle, klinove...poprilično solidno osiguran put...da nema kiše, sve5...spustili se i oblaci, magla, jedva da se išta vidi...kaj sad...blejimo u pod ispred sebe i teraj...oko 15.15 eto putokaza...sat i pol do Kredarice...nekak smo isplanirali preko Kredarice gore do vrha, danas i sutra, a spust na Planiku...i odosmo tako put Kredarice...osim kišurine, i vjetar je odlučio reći svoje...ma veselje...mokri do gole kože, brije..mislim si, zakaj mene uvijek neš mora tak posrat...zakaj??...sjetim se babe na telefonu(ono..halooo...ko zove?ko se ne javlja, vrak ti mater j...l na današnji dan!)...i kesim se sebi u bradu...Sale ne žiku..bogec se i sam muči...pogledam ga s vremena na vrijeme par koraka iza...kaj će...hoda i šuti...uzbrdica muška...konstantno..a vidim da mu je muka za popizdit...svako malo samo pita kolko je sati...e da, uzeo sam i suunto...jes da mjeri samo dubinu, al i ko sat je točan...moram li spominjat da mu je ubrzo riknula baterija pa i od tog nije bilo niš?;)..eto nas na pol sata do doma...opet tabla veli...sretni ko klinci zamusani čokoladom...izdurat ćemo još tih pol sata makar rukama grebali gore...gore ne može bit...aaaali brus..iliti kita druga tita...snježna mećava..oluja..kak se već veli...nošene vjetrom, snježne iglice zabijaju se svud di koža nije pokrivena...odmah...ali odmah mi padnu napamet one moje fine windstop rukavice..i očalice..i suza opet kanu...Sale nije skužio, mislio je da je do vjetra i snijega u očima..opet pita kolko je sati...e više ni ja ne znam...suunto veli 18.00,subota 2000g....resetiro mu se babo u sanduku, dok mu cigani zlatne zube vadili!;)...sad već vidno raspižđen cjelokupnom situacijom, mislim si u čem je problem...zaš se baš uvijek mora zakomplicirat...i uvjeravam i sebe i Saleta da smo blizu...samo treba još malo izdurat...naravno, cijelim putem gledaš u pod, brišeš šmrklje i hračkaš jer si pun svega.. i fakat, murja ufati Omera i ovaj propjeva nakon par šamara...a ne, to je druga priča....kaj je ono bilo...a da...ubrzo kroz svu tu mutež okolo ukaže se neki krović i križ...Sale eto nas...to mora bit to..nema šta drugo...i stvarno, nakon par koraka ukazala se kapelica i Kredarica..ko da nas je sunce obasjalo..ne znamo papci ni di je ulaz..obišli čitav krug okolo...uslikali se za uspomenu....16.15 (po fotiću).
A unutra već neki zombiji cvokoću, njih četvoro,i skidaju mokre stvari sa sebe..Puležani...donijeli nam i papuče..kasnije smo postali cimeri...na skupnem ležišču...11 ipo eura...osim njih nikog...u domu di stane 300tinjak ljudi..
E kad smo se konačno raskomotili, skužim da nemam kaj za obuć..čak i da imam, sve mokro...Sale iz suhog ruksaka vadi donji dio trenirke, suhu majicu...a meni duge gaće...svoje...Sale nosi M...ne moram opisivat kak je to izgledalo..nakon kaj sam skinuo gaće, jedva sam ih navukao..i ostao još samo u polu-suhim čarapama..poljubio sam stare adidaske gojze, još iz ratnih vremena, posprejane sredstvom za impregnaciju još zimus na Dinari..konobarice i ostatak ekipe su se povaljali od smijeha...sramota ni prva ni zadnja...ko još pamti Paklenicu...
Sve mokre stvari poslagali smo po velikoj peći, koju su upalili valjda 7min 43 sekunde prije nego smo došli...i stavili 4 cjepanice...omanje...ma jedva da je grijalo...al kaj sad, toplije nego vani;)
Uslijedilo je upoznavanje, topli čaj...otfurali smo stvari u sobu, rasporedili se i namjestili krevete.Zadrhtala opet brada...teglio sam vreću i karimat džabe...tamo fini madraci i deke..jastuci...sve....opet me napadoše ostavljene stvari i kljuju po mozgu!!
Vratili se nazad u birtiju, roknuli po zlatorog, podružili se još malo i ismijali...dom se počeo puniti...nahrupili neki srbijanci iz Kruševa...u valovima...u sat-dva skupilo ih se pedesetak..plus još par slovenaca, 4-5 purgera i još nekih nemam pojma otkud likova koji su mrmljali na nekom polu-njemačkom...nemam pojma(opet)...a nije ni bitno...bitno da su svi ti jazavci nabacali mokre stvari preko naših...pa nije bilo šanse da se ikaj osuši pod takvim uvjetima...ubrzo je postala takva gužva da smo se odtaljigali u sobu zakrmit..oko 22.00...al nisam točno ziher kad...znam samo da sam pod tikkom još ubio ribice i zafleko plahtu...bik...
Dio drugi
di smo ono stali...da...spavanac..sve nekak čudno, neki polu-san, cijelo vrijeme se čulo zavijanje vjetra...bome i zimurina unatoč trima dekama(triju deka...hm) i dva jastuka-ispružio se babo preko oba ležaja;)...pokriješ se po glavi, muka...zagušljivo..čak i vlastiti prdež zna smrdit...i tak...uz okretanje do jutra...buđenje 15 do 6...hroptavi Saletov glas:
Juraaaaa...velim: dobro, budan sam..odi pišat....i glava nazad u jastuk...samo još 15 min...uskoro su se i ostali uzjogunili...niš...ustanak...osjećaj ko da nisam oko sklopio..
Štengama s drugog kata sobe 210 dole u birtiju, do peći..provjerit kakva je situacija sa stvarima...gojze super, jakna tak tak..slično i hlače..pa dobro, ima i gorih stvari od vlažne odjeće...usjat će sunce..osuši se to brzo...za svaki slučaj ne skidam duge gaće...Sale je gore kao uzoran izviđač već sve svoje pospremio i već šubekno konzervu ribica...gladuš...eto ga dolje...vraćam se gore u sobu,na brzaka spremam na stvari i krevet...zaflekana strana plahte naopako..nesportski..druže sudija-kriv
Onda još malo pod zub, topli čaj...smeće u vreće...oblačenje gojzi...ruksake na leđa i prema van...glavno da krenemo prije grupetine jazavaca, samo još fali da negdje zaglavimo u koloni..srećom, potonji se očito zarakijali sinoć pa su se tek počeli iskrmeljavat iz soba..odjednom problem..torpedo... bode u guzici ko šilo...skidaj sve i u ćenifu...klasika...a dolje smrad gore nego na livadi s početka priče...zima za prkno ko da si u igluu..brzinski projektil iz visine i štura...izlazak broj dva...07.15, vani idila, pomalo hladnjikavo ali sunčano...i gotovo sasvim vedro...ne može se čovjek nadiviti prizoru...stvarno..riječima teško opisivo..promuvali se još par trenutaka pa krenuli prema stazi...
Puležani nas pretekli, eto ih 100tinjak metara ispred...putokaz kaže: Triglav 1h...pogled prema strmoj stjenčugi...šta je još tih sat vremena prema onom jučer. Za par minuta sustižemo pulsku ekspediciju u problemu...već na startu, glava obitelji, inače visokogorski vodič, omašio pravi put, pa su se osnježenom, djelomično zaleđenom padinom vraćali 15ak metara, ne bi li došli do ulaza u smjer..a to je bogme potrajalo...čini mi se i pol sata...zakuhasmo čekajući...posjedali na kamenje i čekamo razvoj situacije...usaftala se jaja...ništa, skidaj duge gaće...i jakne...Sale majstor još imo trenirku ispod samterica...jazo...
Mladi puležanski mužjak je bio u najvećem problemu...visok, krakat, zabundan ko medo...prvi put u planini..ostali su još koliko-toliko spretno prešli na pravi put, on jok...ispružio se na sve četiri i sluša upute na obadva uha, te metni lijevu nogu tu, te desnu tamo...i tak pomalo...mislio sam da će odustat...na samom početku..al nekak se klecavih nogu uspio iskobeljat i primit za prvi klin...mašala...
Gledam Saleta...pričekat ćemo bolje još koju minutu...ne daj bože da jazo okine, satrat će i sebe i nas ispod...u najboljem slučaju otkinut kakvu kamenčugu onim cokuletinama..i ručerdama. U to nas sustigoše dva GSS janeza u pratnji dvoje besprijekorno dotjeranih mammut manekena...u rukavicama za everest...ma nemoj me jebat...Slovenac migne...da šta čekamo...reko ne ulijevaju mi baš povjerenje ovi gore...odmahne miki..veli: začas smo ispred...i odoše...istina, prešli su ih nakon 50m i odjurili prema vrhu...e sad i nama dopizdilo..počeli uspon...do prvog klina, pa sajle...moram priznat da mi nije bilo svejedno prvih par minuta..svako malo pogledavam ispod Saleta...ide zombi bez problema...tempo neloš...uskoro sustižemo dva mikija..skinuli ruksake, slaže Klaudio Nebojši(miki od Klaudiove kćeri Adriane) osiguranje...via ferrata set iz kućne radinosti..imam i ja jednog frenda sa sličnim idejama..jednom prilikom je sklepao prikolicu za čamac od štafli i guma s mrtvačkih kolica...no to je već za neku drugu priču...prelazimo ih uz pozdrav...njihove dame podosta ispred...u stvari iznad...svako malo mašu i deru se...i mi njima...sustižemo ih taman pri vrhu Malog Triglava, odakle nastavljamo zajedno, zastajkujuć povremeno zbog slikavanja, nerijetko obraćajući pozornost na spomen ploče nastradalim planinarima...uglavnom slovenskim...od udara groma...knedla u grlu...
Sve u svemu, lijep uspon, klinovima i sajlama dobro osiguran..nekako je sve izgledalo lakše,navlačenje rukama stvarno osjetno rastereti noge..svega par polu-rasklimanih klinova...od stotina njih...neke sajle skroz friške...svaka čast susjedima..malo strmiji zadnji uspon i eto nas na vrhu...i poznati Aljažev stolp....veselje. 08.45 Skidamo ruksake, slikavanje u miljon (kak bi reko Ozmec Jura) poza...čuli smo i za neko šibanje na vrhu...odlična ideja..gonim Saleta da se naguzi na stupu, izvadim zamku, uspomenu s alpinističke škole...i opleti...prilazi GSS Slovenac s dinamičkim štrikom..zelenim...10ak mm...e jebiga..sad sam i ja najebo...mala tematska pitalica s područja triglava..nakon svakog pitanja, bio odgovor točan ili ne, ošini po gujanu...sve skupa mislim triput...bome i zapeklo...a onda smijeh i čestitanje....opet smijeh, Sale mora još jednom na tretman..onaj moj od maloprije se, kao triglavskog junfera, ne računa...nedugo potom sve je triglavske zelembaće zadesila ista sudbina...i mlađeg cimera koji se konačno dovukao do vrha pod Klaudiovom paskom.
Pogled odozgora oduzima dah, na koju god se stranu okreneš...osmijeh ne silazi s lica...ne smijem ni razmišljat o sličnom scenariju s nekog od nepalskih vrhova...jednog dana....sigurno!!
Natrag u realnost...sad već lagano razmišljamo o silasku...i očekivanoj gužvi pri mimoilaženju s pospancima...skoro propustih trenutak romantike...malo odmaknuti od ostatka svite, naši mlađi puležani nešto se privili jedno uz drugo...šuškaju...podugo...eto ih zatim do staraca..uopće nisam skužio da svi cmizdre...šta je sad....ispalo da su se zaručili....baja stvarno izabro trenutak, šta jes-jes...
Ukazaše se prva braća s istoka...u grupicama po 4-5 eto ti začas njih 20ak gore..isto slikavanje, galama...nagužvalo se raje...razvili zastave...neke ćirilične brljotine, orlovi...za moj ukus previše...inače baš nisam od busanja i mahanja barjakom, al u tom trenutku poželjeh šahovnicu više od ičeg...škrgut zubima...i teraj dolje...neprimjetno..09.30..grupica od nas šest..50ak metara niže-čep..na najglupljem mjestu..popušili smo 15ak minuta propuštajući jazavce na usponu...a njih svakojakih, od navezane balavurdije, do čiče od 78g..iz Kruševca..e njemu stisnuh ruku!..jazo koji se sinoć sprešetavo po domu u majici srpskog GSS-a lipše za njim, s pojasa mu se po podu vuče via ferrata set, zveckaju matičari po kamenju. Klaudio ga upozori, a on tukac ušteka se u pojas...i dvije šlinge vuče ispod koljena..reko miki vadi to otale i kopčaj više, zapet ćeš negdje. Umišljenko nastavi ne obazirući se, dok ga nije sustigao jedan pametniji i natjerao da to složi kak treba...onda su, fala bogu prošli..a mi lijepo polako i oprezno nazad...sve do Malog Triglava, pa dalje putem doma Planika...iznenadio me Sale...skače po kamenju ko divokoza...nizbrdo...viš ti čuda...opće ga ne jebe...a ja cvikam i pipam svaki kamen prije nego stanem punom težinom...dobro lakši je jazo 15ak kila...i mlađi des-mmm..par godina;)...
Zadnje skijanje po snježnoj padini 50ak m u gojzama i eto nas kod Planike..oko 11.00...zimkasto..pirucka vjetar...kratka okrepa, ubijanje ostataka pašte i sendviča s pršutom...pol sata..pa put Vodnikovog doma..tabananje do 12.50...i opet odmor uz zalogaj-dva...sad su već noge oteške...sutradan muskulfiber zagarantiran...izuli se par minuta, napunili bočice vodom, pokupili cula i gas...rastali se od cimera i krenuli malo bržim korakom...ionak je većinom sve ravno odavde...kao, čekat ćemo ih kod polazišta...usput vidjeli par svizaca...krešte mrcine nenormalno...u stvari više pište...mislili smo da su neke ptice...međutim približavali se nisu..ko zna, možda ih domoroci jedu!;)...oko 15.00 smo već bili na Konjščici...sirna pot...činilo se stvarno dosta brzo..opet mala pauza..kod kolibe..vidno umorni, krećemo na završni trek prema parkingu...15.40...gotovo...izuvanje i presvlačenje...konačno...nevjerojatno olakšanje...uz A-Je-To pozdrav nekom je sinula ideja da bi mogli skočit do Bohinjskog jezera i izvora Save, budući još ima dosta od dana i šteta da se tak brzo vraćamo. Puležane čekali nismo..a nije im ni auta bilo tu, pa smo logički zaključili da nisu tu ni parkirali i da ih je glupo sad čekat ili tražit di su parkirali. Kako se konstruktivni prijedlozi uvijek usvajaju, tako je bilo i s ovim. Zbuksali plavu pticu i ajde. Naravno, opet nemamo pojma di je šta, pa malo po putu stani, pitaj našli nekako put do poznatog slapa, dovezli dokle se dovest moglo, pa lagano pješke do kućice gdje ljubazna gospođica umilnim glasom veli da se treba popet jedno dvajst minuta do slapa...još platili 5 eura za nas dvojicu...htio sam Saletu jebat nanu naninu..do gore sam skoro rikno...al isplatilo se..stvarno je lijepo i bilo bi mi žao da smo to propustili..
Konačno, 19.15 krenusmo kući...malo je glupo spominjat da smo zapeli u gužvi kod Bleda...cca sat vremena, pa puževim korakom do autoputa..pa na prvoj normalnoj benzinskoj na kojoj ima plina ga nije bilo...pa na sljedećoj ga je bilo al se nešto sjebalo tak da sam natanko 1 euro, moro ić platit, pa ponovo tankat...brzinom 1 litre u minuti...a stane oko 60...lud od živaca napunio sam tek 15ak litara za do doma...pa gužva na autocesti...radovi i to...i sve nekak do granice...tamo naravno opet seks..u traku za EU ne smijem, stali u traci VSI POTNIKI (nabijem ih na šiljak) iza bugarskog autobusa...pa 15 min ni makac, već unezvjereni pod "boli nas k", prestrojimo se u EU traku...ispred nas tri auta, od toga dva mecana ML-a..čiko ih kontroliro 10 min svakog...za nevjerovat...zar ne bi i pametan prolupo??!... tak ti se mi razbu furamo do našeg dragog ZG-a sto sati..e..došli negdje oko 23...gladni ko lovački psi...priljepio se želudac za kičmu..na trešnjevačkom placu ćevosi samo do 22 ferceraju...na kraju je pao kebab na savskom mostu...a bome i mali Becks...ko kec na cenera...i tu je priči kraj!
Škender